Мејрима/7

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ПРВИ
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII
Али-паша, Мејрима излази, иде једва, па сједа на диван


АЛИ-ПАША:
Ето, све си чула.
МЕЈРИМА:
Ох, ох! Чула,
И једва му ријечи дочула;
Мишљах да ћу испустити душу.
АЛИ-ПАША:
Сама видиш, што могах учиних,
Немах камо даље. Сад се кајем;
Ну ово сам предвиђети мог’о.
Овака је сва та влашчад пуста,
Воле вјеру но живот и срећу.
МЕЈРИМА:
Авај! Бабо, да је тако, не бих
Ни у полак ја жалила: али
У дјевојку он се заљубио,
Зле му виле разнијеле срце!
АЛИ-ПАША:
Да је и то, шта би туговала!
Боље ’вако него другојако.
Та ће жалост ка’ и свака проћи,
А остаће част неоскврњена.
Теби није он ни приличио;
Куд се ружа прасцу у брлог баца?
Златно седло метни на магарца,
Сам га стидан с леђа својих смеће.
Будалину презри, заборави.
МЕЈРИМА:
Освети ме, освети ме, бабо.
То ти можеш само ако хоћеш;
Ох! Невјерна каура ми убиј,
И т’јело му баци до ријеке,
Да се гладна њим нахране пашчад,
Па да мутна вода га занесе.
АЛИ-ПАША:
И тим, Мејро, да објелоданим
Твоју бруку, је ли? Не, то никад.
Већ ти рекох, презри га; о њему
Није вр'једно ни да мислиш више,
А камоли да ту бесједимо.
Доста красних у Босни јунака,
Између њих бирај ког ти драго,
Ког избереш свому бабу кажи,
За ког кажеш, он отказат’ неће.
Та освета најбоља ће бити.
МЕЈРИМА:
Та мом срцу к’о и суху грлу
Капља воде.
АЛИ-ПАША:
Али другој сада
Није ти се надати од мене.
Сада није вр’јеме те кауре
Осветама да изазивамо.
И у мени, саслушав га, бјеше
Крв из срца пљуснула у мозак,
Те сав ми се свијет окренуо;
Ну разуму срце уступило,
Те га пустих жива и слободна.
Бирај врсна, к’о што рекох, момка,
Па се удај.
МЕЈРИМА:
Није лак тај избор;
Морам дуже о њем промишљати.
АЛИ-ПАША:
Дуга мис’о рђава работа,
То још данас свршити се може.
Три јунака просе те, у Босни
Није наћи четвртог им равна;
Једног узми, а два да одстраним.
МЕЈРИМА:
Који ј’ од њих понајбољи јунак,
Срца смјела и деснице јаке.
Хитра ума и одлучна духа?
АЛИ-ПАША:
То је Осман, син бишћанског паше.
МЕЈРИМА:
Било њега или кога другог,
Кроз три дана бићу изабрала.
То вријеме остави ми, бабо,
Да ми срце тешки бол преболи.
АЛИ-ПАША:
Нека буде. Три дана ти дајем,
Четврти ћу по одговор доћи.
(Отиде.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.