Мејрима/35

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII

Диже се унутрашњи застор и открива шатор у пољу. Мејрима и Шерифа


МЕЈРИМА:
Ту ноћити! Ко је то видио?
Не б'јеше ли боље у планини.
Ил’ у шуми?
ШЕРИФА:
Тако т’ отац хтједе.
Ако би се јавили хајдуци
Лакше ће их коњаници наши
Рашћерати у равници.
МЕЈРИМА:
Отац!
А да, ту је отац мој! Он слути,
Он се боји. Ох, ох! Ја бих ипак
Њега спасла кад би догле дошло. —
Поуздигни завјесу са врата:
Не гушиш се под шатором овим?
ШЕРИФА:
Ну сватови из шатора других
Виђеће нас.
МЕЈРИМА:
Нек виде, не марим.
Каква ли је то топлота ноћас?
ШЕРИФА:
Ноћ напротив прилично је хладна.
МЕЈРИМА:
Свеђ ти хладно! Да Бог да се смрзла!
Доста доста, ту завјесу спусти,
Мрак спољашњи никако не трпим.
Које доба сад ће бити?
ШЕРИФА:
Не знам.
Би ли хтјела да ти рухо скинем?
МЕЈРИМА:
Шта си рекла? Рухо? Можеш, можеш...
Ил’ остави, скинућу га сама.
ШЕРИФА:
Валах, Мејро, вечерас ме плашиш,
Још никада не виђех те таку;
Немаш мира ни на једном мјесту,
Што сад хоћеш одмах опет нећеш;
Шта је теби, Мејримо вечерас?
МЕЈРИМА:
Већ је доцкан, много доцкан, је ли?
Да је ђегод близу тих хајдука
Већ би били на нас навалили.
ШЕРИФА:
Њих се бојиш сред оваке пратње?
МЕЈРИМА:
Да, нема их, баш их ниђе нема,
Нит’ ће доћи. — Шта сватови раде?
Ну већ си ми рекла, вечерају.
ШЕРИФА:
Ти не хтједе ништа да окусиш!
МЕЈРИМА:
И скоро ће да довечерају?
ШЕРИФА:
Тако мислим. Разведри се мало.
Да свог мужа не дочекаш така,
Нек му ноћас, кад те истом виђа,
У свој својој л’јепости засијаш.
МЕЈРИМА:
Ох кужни ти језик отпануо!
Каква мужа? Шта ти прије рекох?
То је преко сваког обичаја
Да се путем у невјесту дира.
Ја га нећу. Чу ли? Још ту стојиш?
Што не идеш да му то изјавиш?
ШЕРИФА:
Ја, свеца ми, тог образа немам.
МЕЈРИМА:
Ђе ми ј’ отац? Позови ми оца,
Мој му отац то допустит’ неће.
ШЕРИФА:
Он је сада међу сватовима;
Женска глава ја не смијем тамо.
МЕЈРИМА:
Ха! И ти си, и ти против мене,
Невјера си, с њим у договору.
Не трпим те, одлази ми с очи.

Референце[уреди]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.