Mejrima/35
| ◄ ПОЈАВА VI | POJAVA VII | ПОЈАВА VIII ► |
POJAVA VII
MEJRIMA:
Tu noćiti! Ko je to vidio?
Ne b'ješe li bolje u planini.
Il’ u šumi?
ŠERIFA:
Tako t’ otac htjede.
Ako bi se javili hajduci
Lakše će ih konjanici naši
Rašćerati u ravnici.
MEJRIMA:
Otac!
A da, tu je otac moj! On sluti,
On se boji. Oh, oh! Ja bih ipak
Njega spasla kad bi dogle došlo. —
Pouzdigni zavjesu sa vrata:
Ne gušiš se pod šatorom ovim?
ŠERIFA:
Nu svatovi iz šatora drugih
Viđeće nas.
MEJRIMA:
Nek vide, ne marim.
Kakva li je to toplota noćas?
ŠERIFA:
Noć naprotiv prilično je hladna.
MEJRIMA:
Sveđ ti hladno! Da Bog da se smrzla!
Dosta dosta, tu zavjesu spusti,
Mrak spoljašnji nikako ne trpim.
Koje doba sad će biti?
ŠERIFA:
Ne znam.
Bi li htjela da ti ruho skinem?
MEJRIMA:
Šta si rekla? Ruho? Možeš, možeš...
Il’ ostavi, skinuću ga sama.
ŠERIFA:
Valah, Mejro, večeras me plašiš,
Još nikada ne viđeh te taku;
Nemaš mira ni na jednom mjestu,
Što sad hoćeš odmah opet nećeš;
Šta je tebi, Mejrimo večeras?
MEJRIMA:
Već je dockan, mnogo dockan, je li?
Da je đegod blizu tih hajduka
Već bi bili na nas navalili.
ŠERIFA:
Njih se bojiš sred ovake pratnje?
MEJRIMA:
Da, nema ih, baš ih niđe nema,
Nit’ će doći. — Šta svatovi rade?
Nu već si mi rekla, večeraju.
ŠERIFA:
Ti ne htjede ništa da okusiš!
MEJRIMA:
I skoro će da dovečeraju?
ŠERIFA:
Tako mislim. Razvedri se malo.
Da svog muža ne dočekaš taka,
Nek mu noćas, kad te istom viđa,
U svoj svojoj l’jeposti zasijaš.
MEJRIMA:
Oh kužni ti jezik otpanuo!
Kakva muža? Šta ti prije rekoh?
To je preko svakog običaja
Da se putem u nevjestu dira.
Ja ga neću. Ču li? Još tu stojiš?
Što ne ideš da mu to izjaviš?
ŠERIFA:
Ja, sveca mi, tog obraza nemam.
MEJRIMA:
Đe mi j’ otac? Pozovi mi oca,
Moj mu otac to dopustit’ neće.
ŠERIFA:
On je sada među svatovima;
Ženska glava ja ne smijem tamo.
MEJRIMA:
Ha! I ti si, i ti protiv mene,
Nevjera si, s njim u dogovoru.
Ne trpim te, odlazi mi s oči.
Reference[uredi]
|