Мејрима/29

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА IV ПОЈАВА I ПОЈАВА II   ►

ЧИН ПЕТИ

ПОЈАВА I

Али-пашина стаја. Јутро је. Паша и Феиз пуше. Улази Хасан


ХАСАН:
Осванусмо к’о што замркнусмо,
Ми у граду, раја у планини;
Те стојимо мучећ’ под оружјем
Као два пса кад један на другог
Погледају попр’јеко и режи.
ФЕИЗ:
То већ траје четир’ пуна дана;
Али-пашо, докле ћемо ’вако?
АЛИ-ПАША:
И та раја, мада јој све праштам,
Неће да се кућама разиђе?
ХАСАН:
Ни да чује. Тим све више сумњам
Да ј’ устанак миг јој из Травника.
Везир се је с нама примирио
Само да нас тим успава боље.
Срамна му је та превара, валах.
АЛИ-ПАША:
Да нијесмо примили фермана
Не бих сумњ’о, него вјеровао;
Ал’ овако све једнако држим
Да ј’ извео побуну сам Новко
У намјери да избави сина.
ФЕИЗ:
И намјеру крмак постигнуо.
АЛИ-ПАША:
Ну и рањен у руке нам пао.
Сад од њега моћи ћемо чути
Шта ј’ у ствари. Али видјећете
Да с’ везиру оно догодило
Што с’ догађа свакому кој’ баца
У прах искру; баци ли је једном,
Онда да би све и хтио, неће
Задржати праха да не плане.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.