Mejrima/29
ČIN PETI
POJAVA I
HASAN:
Osvanusmo k’o što zamrknusmo,
Mi u gradu, raja u planini;
Te stojimo mučeć’ pod oružjem
Kao dva psa kad jedan na drugog
Pogledaju popr’jeko i reži.
FEIZ:
To već traje četir’ puna dana;
Ali-pašo, dokle ćemo ’vako?
ALI-PAŠA:
I ta raja, mada joj sve praštam,
Neće da se kućama raziđe?
HASAN:
Ni da čuje. Tim sve više sumnjam
Da j’ ustanak mig joj iz Travnika.
Vezir se je s nama primirio
Samo da nas tim uspava bolje.
Sramna mu je ta prevara, valah.
ALI-PAŠA:
Da nijesmo primili fermana
Ne bih sumnj’o, nego vjerovao;
Al’ ovako sve jednako držim
Da j’ izveo pobunu sam Novko
U namjeri da izbavi sina.
FEIZ:
I namjeru krmak postignuo.
ALI-PAŠA:
Nu i ranjen u ruke nam pao.
Sad od njega moći ćemo čuti
Šta j’ u stvari. Ali vidjećete
Da s’ veziru ono dogodilo
Što s’ događa svakomu koj’ baca
U prah iskru; baci li je jednom,
Onda da bi sve i htio, neće
Zadržati praha da ne plane.
|