Мејрима/21
| ◄ ПОЈАВА VI | ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII ► |
ПОЈАВА VII
Остају два свата
ПРВИ СВАТ:
Кад рекоше да је бег дошао
Бијасмо се јако уплашили;
Али ево срећније испало
Него што смо и слутити могли.
Богу хвала! Вратимо се друштву.
ДРУГИ СВАТ:
Добри свати а пир мастан; само
Младожења нешто невесео.
Нијеси ли и ти опазио?
ПРВИ СВАТ:
Ја на чаше и на снаше пазим
Да испијам и у колу играм.
ДРУГИ СВАТ:
Још по старом обичају бјесниш.
ПРВИ СВАТ:
А да шта ћу, Раде, мудра главо?
Да л’ очима да по друштву витлам,
И нагађам по лицима срца?
ДРУГИ СВАТ:
И мртви би сјетили се бризи
Која мрачи Живаново лице.
Не см’јеши се ни невјести око.
ПРВИ СВАТ:
Охо! Теби чиниће се скоро
Да сви овђе плачу;
А ја љепше још не видјех свадбе.
ДРУГИ СВАТ:
Док о момку и о млади зборим
Ти на свадбу навијаш ми ријеч
Ну признат’ ми мораш
Да њих двоје боље но у свадбу
Пристали би у мртвачки спровод.
ПРВИ СВАТ:
То и да је, а шта те се тиче?
ДРУГИ СВАТ:
Шта? Чему нам очи но да виде?
Чему памет но да расуђује?
Мени, видиш, на плећма је глава,
А не тиква.
ПРВИ СВАТ:
Добро те ми каза,
Јер то досад јасно не разбирах.
ДРУГИ СВАТ:
Ха! По носу ошинуо си ме;
Чекај мало, грдна језичино.
(Онај бјежи смијући се, а овај за њим.)
|