Мејрима/20

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ТРЕЋИ
◄   ПОЈАВА V ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII   ►

ПОЈАВА VI

Ћамил-бег. Сви устају на ноге


ЋАМИЛ:
(Каква ли је ово халабука!
Баш ме мрзи да упаднем горе
Међу Влахе; дозваћу га к себи.)
Брже, људи, доставите Новку
Да га овђе Ћамил-беже чека.
(Сви одлазе.)
Чудна мис'о паши на ум пала
Да поклони сто златника Новку,
А невјести златну огрлицу!
И да поклон свечанији буде
Наручи ми да га ја изручим!
Вјешт је човјек да вјештијег нема;
Зна како се раја задобива.
(Долази Новко са два свата.)
НОВКО:
Ефендијо, ти ли си? За мене
Каква почаст да ми у дом дођеш!
ЋАМИЛ:
Почаст ти је и од мене, Новко,
И од паше, височког диздара:
Он послао младенцима поклон,
А ја главом донио га теби.
Ево кесе за Живана твога,
А накита ево за невјесту.
Њему жели да с’ успори злато,
А њој накит да узноси срећно.
НОВКО:
Не знам на чем да захвалим прије,
На одличју или на поклону.
Теби с’ клањам, љубим паши руку
И од моје и од дјечје стране.
Хоћеш ли се горе потрудити
Да сватове моје обрадујеш?
ЋАМИЛ:
Пирујете, па бих вам сметао;
И без мене срећно вам весеље.
(Одлази испраћен Новком.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.