Mejrima/21

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

ČIN TREĆI
◄   ПОЈАВА VI POJAVA VII ПОЈАВА VIII   ►

POJAVA VII
Ostaju dva svata

PRVI SVAT:
Kad rekoše da je beg došao
Bijasmo se jako uplašili;
Ali evo srećnije ispalo
Nego što smo i slutiti mogli.
Bogu hvala! Vratimo se društvu.
DRUGI SVAT:
Dobri svati a pir mastan; samo
Mladoženja nešto neveseo.
Nijesi li i ti opazio?
PRVI SVAT:
Ja na čaše i na snaše pazim
Da ispijam i u kolu igram.
DRUGI SVAT:
Još po starom običaju bjesniš.
PRVI SVAT:
A da šta ću, Rade, mudra glavo?
Da l’ očima da po društvu vitlam,
I nagađam po licima srca?
DRUGI SVAT:
I mrtvi bi sjetili se brizi
Koja mrači Živanovo lice.
Ne sm’ješi se ni nevjesti oko.
PRVI SVAT:
Oho! Tebi činiće se skoro
Da svi ovđe plaču;
A ja ljepše još ne vidjeh svadbe.
DRUGI SVAT:
Dok o momku i o mladi zborim
Ti na svadbu navijaš mi riječ
Nu priznat’ mi moraš
Da njih dvoje bolje no u svadbu
Pristali bi u mrtvački sprovod.
PRVI SVAT:
To i da je, a šta te se tiče?
DRUGI SVAT:
Šta? Čemu nam oči no da vide?
Čemu pamet no da rasuđuje?
Meni, vidiš, na plećma je glava,
A ne tikva.
PRVI SVAT:
Dobro te mi kaza,
Jer to dosad jasno ne razbirah.
DRUGI SVAT:
Ha! Po nosu ošinuo si me;
Čekaj malo, grdna jezičino.
(Onaj bježi smijući se, a ovaj za njim.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 117 godina.