Мартолоз Марко умире од девојачког урока

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мартолоз Марко умире од девојачког урока
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
204. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




204.

Мартолоз Марко умире од девојачког урока


 Отиште се ораова лађа
 од бјелога Дубровника града.
 На њојзи је думен од калаја,
 катарка је од сухога злата,
 весла јој су од шимшира жута, 5
 а једеци тура ибришима.
 У њојзи [је] тридесет мартолоза
 и прид њима Марко иреизу.
 Што ми је лјепи иреизу Марко,
 јоште љепше што на Марку рухо: 10
 крмез-кафтан, сари-антерија
 и чиктијана [од] чисте кадифе,
 самур калпак у раме удара,
 црн му перчин по рамени пао.
 Гледа га Ајка дјевојка, 15
 гледајући мајку дозивала:
 "Ходи, мајко, да погледаш чуда:
 отиште се ораова лађа
 од бјелога Дубровника града -
 на њојзи је думен од калаја, 20
 катарка је од сухога злата,
 весла јој су од шимшира дрва,
 а једеци тура ибришима.
 У њојзи [је] тридесет мартолоза
 и прид њима Марко иреизу. 25
 Што ми је лијеп иреизу Марко,
 то је љепше на Марку рухо:
 гримиз-кафтан, сари-антерија
 и чиктијан је чикли-кадифе,
 самур калпак у раме удара, 30
 црн му перчин бео врат прикрио.
 Да ми га хоће бог у срећу дати,
 волила га него браца свога!"
 Ајки мајка потихо говори:
 "Мучи, Ајка, замукла се муком! 35
 Њи['] је мајка девет изродила,
 сви су осам умирала јадно
 од урока, од дјевојачкога."
 Јоште они у речи бијаху,
 повикаше тридесет мартолоза: 40
 "Умро нам [је] мартолозу Марко
 ни од пушке, ни од бритке сабље,
 већ од урока дјевојачкога."



Измене[уреди]

ћ = ђ
ѿ = од
бѣлога (јат = је)
ноиси = њојзи
е = је
т = д (думен)
ѡи = јој
хидеци = једеци
и пріжима = ибришима
ни = њи (њима)
лѣпи, лѣпше (јат = је)
кр'миси каф'тань = крмез-кафтан
т = д (кадифе)
церн'му = црн му
дѣвоика (јат = је) и = ј
погледишъ = погледаш
бѣлога (јат = е)
суога = сухога
дер'ва = дрва
лѣпь (јат = е)
иреиси = иреизу
пр'чин = перчин
пріклі`ѡ = прикрио
срѣћу (јат = е)
братца = браца
смук'ла = замукла
нѥ = Њи је
ум`рурола = умирала
рурока = урока
дѣвоѩчкога (јат = е)
биаху = бијаху
п = б (бритке)

Напомене[уреди]

иреиз?

Лирско-епска песма, балада. Уречен момак. Девојка се диви лепоти јунака, а мајка је кори, јер су тако уречена и осморица његове браће.
Варијанте: ЕР, 46, 53; Вук СНП III, 77, 86; Krstić 1984: D 1, 4 – Čini i uroci: 124
Литература: Латковић 1975: 255

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.