Магарац и његов господар

Извор: Викизворник
Магарац и његов господар
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дajy јести да oд глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добpa ужива! Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.”

Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му гoд грло може: „Хиаа! Хиаа!”

Тргне се ови, викне слуге, спопадну сви који мотку а који ајдамак, и измажу здраво нашега појача.

Наравоученије

Кога к чему природа није створила, нека се у оно не пача.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.