Magarac i njegov gospodar
| ←Pas, lav i lisica | Magarac i njegov gospodar Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Magarac koji promenjuje gospodare→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Magarac gledaše s zavidljivim očima da njegov gospodar toliko milovaše jedno svoje malo pašče, misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko dobpa uživa! Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.”
Kako upazi jednom svođa gospodara pred kućom na stolici u hladu zaspata, privuče se | lagano, nasloni mu glavu na rame kod uha, pak zategne koliko mu god grlo može: „Hiaa! Hiaa!”
Trgne se ovi, vikne sluge, spopadnu svi koji motku a koji ajdamak, i izmažu zdravo našega pojača.
Koga k čemu priroda nije stvorila, neka se u ono ne pača.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|