Магарац и жабе
| ←Магарац, петао и лав | Магарац и жабе Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Коњ и магаре→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Магарац, преносећи товар дрва преко баре, упадне у блато. Уздисаше и мучаше се да се извуче. Онда жабе почну му се ругати, говорећи: „Видиш да си рђа! А да стојиш овде всегда као ми, што би онда чинио?”
„Мучите будале“, — одговори магарац. — „Зар мислите гди је вами место, да ту сваком мора бити”.
Није се нимало чудити што нису сви људи једнога начина живота. Најпаче у овоме се види премудро расположеније человеческога рода: да се за различна званија људи способни находе, и свакојака склоњенија имаду. Ко није ковач, чуди се како ковачи у лето на великој врућини у ковачници поваздан лупају. А они се томе нимало не чуде. И да то тако бива, то је велико добро за општество. Кад ми коминџија чисти комин ујутру и у њему пева, радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у општеству. Ово и овому подобно сваки расуждавајући, другољубно гледа на најнижњега художества и рукодјелија људе, и почитује их кад они поштено живу и својим праведним трудом свој хлеб заслужују.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|