Magarac i žabe
| ←Magarac, petao i lav | Magarac i žabe Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Konj i magare→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Magarac, prenoseći tovar drva preko bare, upadne u blato. Uzdisaše i mučaše se da se izvuče. Onda žabe počnu mu se rugati, govoreći: „Vidiš da si rđa! A da stojiš ovde vsegda kao mi, što bi onda činio?”
„Mučite budale“, — odgovori magarac. — „Zar mislite gdi je vami mesto, da tu svakom mora biti”.
Nije se nimalo čuditi što nisu svi ljudi jednoga načina života. Najpače u ovome se vidi premudro raspoloženije čelovečeskoga roda: da se za različna zvanija ljudi sposobni nahode, i svakojaka sklonjenija imadu. Ko nije kovač, čudi se kako kovači u leto na velikoj vrućini u kovačnici povazdan lupaju. A oni se tome nimalo ne čude. I da to tako biva, to je veliko dobro za opštestvo. Kad mi komindžija čisti komin ujutru i u njemu peva, rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u opštestvu. Ovo i ovomu podobno svaki rasuždavajući, drugoljubno gleda na najnižnjega hudožestva i rukodjelija ljude, i počituje ih kad oni pošteno živu i svojim pravednim trudom svoj hleb zaslužuju.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|