Лукреција или Тројо/3

Извор: Викизворник
Лукреција или Тројо
Писац: Непознати аутор
Шена трећа


Шена трећа
Антонио и Џано

Антонио: Queste жене не умије mai да доспије ћарлат.
Џано: Баће драги, послушај ме мало овди на двору што ти не могу прид матером говорит.
Антонио: Говори liberamente, non dubitè.
Џано: Ријети ћу. Будући се до сада договарао с мојом матером за вјерит ме овијех поклада, и она настоји да ме вјериш за ћер Џампавову, ја супоњам да си за ту сврху изишо из куће за поћ тратат.
Антонио: E vero dice да је garbata figliuola.
Џано: Чуо сам. Ма реци ми, драги ћаће, жудиш ли ти да моја жена буде часна, добра рода, добријех дјела и крепосна?
Антонио: Kapè che жудим да буде la più perfetta di quanto жене vi sono на свијет, e che tu la видиш quanto дуга, quanto tonda, да не купиш gatto in sako.
Џано: Да када то жудиш зашто ми хоћеш дат ону за жену?
Антонио: Le твоја мати dice esser добра, часна, крепосна etc.
Џано: А ја ти говорим да се пуплико говори да је она једна инкуница само за начинит се, а веће за ничеса друго, охола, ароганта etc.
Антонио: А ти узми једно musciello, пака лијечи те супербије.
Џано: Тот видиш како жудиш мој мир: ја бих хотио узет жену за љубити је, ма не за алеват је и чинит јо’ од мештра. Моја мати прије би се дала убит него промијенит оно што ’е зачела, а ја ти говорим да је трудно узет једну за жену на коју је зли глас. Моја је мати нокат и месо с Џампавовом женом, зато је закапричала да јој ја узмем ћер, ма вјеруј ми жене су страмбе, зато, драги ћаће, коју ми даш чини да буде добра и изврсна, да миран живим како ти жудиш.
Антонио: Parlate seriamente. Orsù, lasciamo те партите и реци ми liberamente која те piace, ја имам quatto per le mani: хоће... Маргарита? ... Не! ... Хоће Џива?... Не! ... Хоће Манда? ... Не!... Хоће ћер Trojano, ово је д[обра]?
Џано: Она ми је угодна зашто је у свему изврсна.
Антонио: А ја ти обећа да ти је да’, ma не реци niente матера, да не смете affare. Ја хоћ тратат segretamente l'affari, буди мирно.
 

Референце[уреди]