Лукреција или Тројо/4
| ←Шена трећа | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
Елена: Јеси ли чуо, Скапину, колико смо те искали у кућу?
Скапин: Чуо сам веће него да сам био глух.
Елена: О ти ко поштен дјетић не приповиједаш што се у кући ни чини ни говори.
Скапин: Да, и да хоћу приповиједат, не знам ништа ербо био сам запачан око лопиже.
Елена: Знаш што је било? Ми смо одлучили вјерит Џана, а ја имам лијеп партит под руком за ћер моје куме: и богата, и лијепа, и муж је контенат. Ма није Џано, него отврднут, ја цијеним ер тријеба да је намуран друговдје на коју пасалијерицу, што се бојим да не приврати оца, ма неће им реушкат, да знам ужећ вас свијет.
Скапин: Не, враже, ер ћемо се сви испећ.
Елена: Ти ми стој атенто ако их заједно говорит видиш, панти ријечи и авизај ме, а знаш да ја умијем тебе дароват.
Скапин: Ја сам их и мало прије видио заједно доста говорит, и најпослије је реко стари: „Не бој се, обећаван ти, бићеш миран!”
Елена: Тријеба да су тратали други партит. Неће то бит, не била која сам.
Скапин: Ма што хоћеш ти од тога; нека мисли коме импорта.
Елена: Мени импорта ко матери његова корист, нигда за нигда неће биt него што ја хтјет будем. Баста, ја имам начин. Ти, Скапину, не крени се ниđе, него стој помњиво, ако што чујеш, авизај ме и ходи гори да ти дам ужину.
Скапин: Не брини се nишта, ходмо почет узимат беверач а bon conto.
Референце[уреди]
