Ловчев сан

Ловчев сан Писац: Милорад Митровић

* * *

        Ловчев сан

Ту, у хладу, испод густог грања
Стари ловац сладак санак сања.

Пред њим стоји кô шумарак зелен
И у њему један кршан јелен:

Вити рози, да се свако диви,
Очи сјајне као огањ живи,

Снажне груди, а поносна слика, —
Стао, гледа, кô да ловца чика...

Многа чуда, многе ретке ствари,
Све то знаде овај ловац стари,

Ал' од кад се по планини вије,
Још лов такав уловио није.

И дршћући, као да се плаши,
Он се пушке из потаје маши,

Плану пушка, громке гласе даде,
Она плану, мртав јелен паде.

И кô муња хитро ловац скочи,
Ал' се трже и протрља очи;

Стоји, мисли, врело чело брише:
„Лов је и то — једна прича више!"

---

Извор

• Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 117-118

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.