Lovčev san
Tu, u hladu, ispod gustog granja
Stari lovac sladak sanak sanja.
Pred njim stoji kô šumarak zelen
I u njemu jedan kršan jelen:
Viti rozi, da se svako divi,
Oči sjajne kao oganj živi,
Snažne grudi, a ponosna slika, —
Stao, gleda, kô da lovca čika...
Mnoga čuda, mnoge retke stvari,
Sve to znade ovaj lovac stari,
Al' od kad se po planini vije,
Još lov takav ulovio nije.
I dršćući, kao da se plaši,
On se puške iz potaje maši,
Planu puška, gromke glase dade,
Ona planu, mrtav jelen pade.
I kô munja hitro lovac skoči,
Al' se trže i protrlja oči;
Stoji, misli, vrelo čelo briše:
„Lov je i to — jedna priča više!"
