Лисица и тигар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лисица и тигар
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


„О, да ми је твоја снага и брзост,” — рече лисица тигру — „весма би ми драго било!” — „А зар за моју шарену кожу не мариш? — рече јој тигар. — Онда би се показала и споља сушта каква си изнутра, хитра и шарена.“ — „На томе ти лепо хвала!” — отвешта она. „Ја не желим да се покажем такова каква сам.“

Наравоученије

Ова басна с великим остроумијем показује да није добар знак кад ко не би рад да се покаже такав какав је у самој вешти. Притворност је природно подозрителна, нипошто не да о себи добро мислити, и всегда оно што Латини веле: „Latet anguis sub herba: Крије се змија под травом”, а ми велимо: „покривен угљен”, претполаже.

Језуити су у овој мајсторији знаменити били, пак кад би до послетка, што им поможе? Попеше се на толико височество богатства и силе како ће ужасније превалити се и сасвим скрушити. Ово правило, које идем рећи, уливено је од самога бога у јестество: да чистосердечије и нелестност нарава свезује и утверждава пријатељство. То исто служи и за благопоспјешно опхожденије са свим чесним у општеству људма. Приметимо обаче да и верни друг, гди нужда и разум изискује, и за време, од дражајшаго друга може неку тајну (навластито туђу) сакривену чувати; ништа нема без изјатија. Ово се не говори за сасвим особита опстојателства, него за характер срца и за опште правило опхожденија и живљења.

Нејма ти горе, бедније, ни скаредније од всегдашњега у притворности живота, а то онде мора бити гди лисичје погане нарави преобладају. Зашто је природно и јестеству человјеческому непријатно и отвратително кад види ко двоје међу другима да всегда шапћу и хихичу? На то свак мрзи, баш ако ће знати да се њега нимало не каса. Свето, благосоздано, безлобно јестество! Покажи људма све пријатности и блаженство чистоте срца и нарава, да блажени буду на земљи! Но нашто ми ово восклицаније, за које ће ми се (може бити) многи посмејати? Ово је сваком показато кога злоба и лукавство не заслепљава. „Nemo felix nisi bonus. Нико шчастљив разве добар.” Древња истина, која никад неће остарити.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.