Lisica i tigar
| ←Lisica i vran (druga basna) | Lisica i tigar Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Ovca i Jupiter→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
„O, da mi je tvoja snaga i brzost,” — reče lisica tigru — „vesma bi mi drago bilo!” — „A zar za moju šarenu kožu ne mariš? — reče joj tigar. — Onda bi se pokazala i spolja sušta kakva si iznutra, hitra i šarena.“ — „Na tome ti lepo hvala!” — otvešta ona. „Ja ne želim da se pokažem takova kakva sam.“
Ova basna s velikim ostroumijem pokazuje da nije dobar znak kad ko ne bi rad da se pokaže takav kakav je u samoj vešti. Pritvornost je prirodno podozritelna, nipošto ne da o sebi dobro misliti, i vsegda ono što Latini vele: „Latet anguis sub herba: Krije se zmija pod travom”, a mi velimo: „pokriven ugljen”, pretpolaže.
Jezuiti su u ovoj majstoriji znameniti bili, pak kad bi do posletka, što im pomože? Popeše se na toliko visočestvo bogatstva i sile kako će užasnije prevaliti se i sasvim skrušiti. Ovo pravilo, koje idem reći, uliveno je od samoga boga u jestestvo: da čistoserdečije i nelestnost narava svezuje i utverždava prijateljstvo. To isto služi i za blagopospješno ophoždenije sa svim česnim u opštestvu ljudma. Primetimo obače da i verni drug, gdi nužda i razum iziskuje, i za vreme, od dražajšago druga može neku tajnu (navlastito tuđu) sakrivenu čuvati; ništa nema bez izjatija. Ovo se ne govori za sasvim osobita opstojatelstva, nego za harakter srca i za opšte pravilo ophoždenija i življenja.
Nejma ti gore, bednije, ni skarednije od vsegdašnjega u pritvornosti života, a to onde mora biti gdi lisičje pogane naravi preobladaju. Zašto je prirodno i jestestvu čelovječeskomu neprijatno i otvratitelno kad vidi ko dvoje među drugima da vsegda šapću i hihiču? Na to svak mrzi, baš ako će znati da se njega nimalo ne kasa. Sveto, blagosozdano, bezlobno jestestvo! Pokaži ljudma sve prijatnosti i blaženstvo čistote srca i narava, da blaženi budu na zemlji! No našto mi ovo vosklicanije, za koje će mi se (može biti) mnogi posmejati? Ovo je svakom pokazato koga zloba i lukavstvo ne zaslepljava. „Nemo felix nisi bonus. Niko ščastljiv razve dobar.” Drevnja istina, koja nikad neće ostariti.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|