Лепи Јово иде сестри у походе

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лепи Јово иде сестри у походе
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
216. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




216.

Лепи Јово иде сестри у походе


Сунце ми се крајем краде.
То не било јарко сунце,
веће био лепи Јован
сестри иде он у по[`о]де.
Под њим коњиц бела вила, 5
на чело му месец сија,
из уста му муња сева,
на гриви му мудра видра,
из копита кремен креше,
на сапи му куна игра. 10
Гледали га Ђурђа слуге
отишле, Ђурђу казали:
"А, бога нам, господару,
откако смо ми код тебе
љепши јунак н[иј]е прошао 15
до данаске лепи Јован.
Сестри иде он у по[`о]де,
под њим коњиц бела вила,
на чело му месец сија,
из уста му муња сева, 20
на гриви му мудра видра,
из копита кремен креше,
на сапи му куна игра.
Говорио славни Ђурђе:
"Так' вам бога, верне слуге, 25
сврните га на вечеру."
Заједно су вечерали
и рујно вино пили.
А кад су се понапили,
лепа Иву сан превари. 30
Хоће Иву да погубе,
добра коња да освоје.
Коњиц вришти, добра сабља,
бритка сабља проговара:
"Устан горе, да наш Јован, 35
тебе хоће да погубе
мене коња да освоје."
Тргнуо се лепи Јован
бритку сабљу опасао,
добра коња узја[ха]о, 40
пак се мину прико поља
како звезда прико неба.
Пљеснуо се славни Ђуро:
"Авај мени и до бога!
Нитко мене не превари 45
већ данаске лепи Јован!"



Измене[уреди]

краиѡм = крајем
г = к (краде)
ѩ'рка сун'ца = јарко сунце
лѣпи (јат = е)
ѡвань = Јован
ним = њим
бѣла (јат = е)
креша = креше
сапа = сапи
ћурће = Ђурђа
ћ = ђ (Ђурђу)
ѿ = од
мѣсець (јат = е)
сі'ѩ = сија
себа = сева
к = г (гриви)
т = д (видра)
вѣрне (јат = е)
свер'ните = сврните
са едно = заједно
и = ј (рујно)
Іву (= Јову?)
прѣвари (јат = е)
ѡсвои = освоје
п = б (бритка)
узиао = узјахао
звѣзда (јат = е)
блезнуо = пљеснуо
юрѡ = Ђуро

Напомене[уреди]

Лирско-епска песма, романса са митолошким елементима. Због чудесног коња хоће да убију младог јунака. Опију га, али га коњ упозорава и они беже. Опис коња, противник Славни Ђурђо / Јуро
Варијанте: Богишић, 32; Вук, СНП II 24, 58; Вук, СНП III 47; Krstić 1984: F 1, 4, 1 − Konj − prijatelj čoveku (pomaže mu u nevolji, budi u opasnosti): 146; Krstić 1984: F 1, 4, 19 – Konj govori: 147-148.
Литература: Крстић 1939: 245-251; Деретић 2000: 179; Лома 2002: 100

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.