Лажа и Паралажа/12
- 12.
МИТА, ПРЕЂАШЊИ
МИТА: Господин барон, никако неће да ми вовјери векслу.
АЛЕКСА: Како то?
МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити.
АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт?
МИТА: Јесам, онај дукат.
АЛЕКСА: Пак шта ће више?
МИТА: Он каже да мора с вама говорити.
АЛЕКСА: Кад је тако, да идем. (Марку.) Ако ми дозволите, ја ћу тако слободан бити вас опет посетити.
МАРКО: О, господине, како посао свршите, заповедајте.
АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се.
ЈЕЛИЦА: Dіenerіn!
МАРКО: Само, немојте нас заборавити.
АЛЕКСА: Ја сам на служби. (Јелици, полако.) Моје срце остаје код вас у залогу.
ЈЕЛИЦА: Ax, Gott! Како је мени!
АЛЕКСА: Слуга сам нижајши. (Одлази.)
МАРКО и ЈЕЛИЦА (пратећи га, за њим).
- (Завјеса)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|