Лажа и Паралажа/12

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

12
◄   11 Дејство прво 1   ►
12.


МИТА, ПРЕЂАШЊИ


МИТА: Господин барон, никако неће да ми вовјери векслу.

АЛЕКСА: Како то?

МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити.

АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт?

МИТА: Јесам, онај дукат.

АЛЕКСА: Пак шта ће више?

МИТА: Он каже да мора с вама говорити.

АЛЕКСА: Кад је тако, да идем. (Марку.) Ако ми дозволите, ја ћу тако слободан бити вас опет посетити.

МАРКО: О, господине, како посао свршите, заповедајте.

АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се.

ЈЕЛИЦА: Dіenerіn!

МАРКО: Само, немојте нас заборавити.

АЛЕКСА: Ја сам на служби. (Јелици, полако.) Моје срце остаје код вас у залогу.

ЈЕЛИЦА: Ax, Gott! Како је мени!

АЛЕКСА: Слуга сам нижајши. (Одлази.)

МАРКО и ЈЕЛИЦА (пратећи га, за њим).

(Завјеса)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.