Laža i Paralaža/12
- 12.
MITA, PREĐAŠNjI
MITA: Gospodin baron, nikako neće da mi vovjeri vekslu.
ALEKSA: Kako to?
MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti.
ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt?
MITA: Jesam, onaj dukat.
ALEKSA: Pak šta će više?
MITA: On kaže da mora s vama govoriti.
ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.) Ako mi dozvolite, ja ću tako slobodan biti vas opet posetiti.
MARKO: O, gospodine, kako posao svršite, zapovedajte.
ALEKSA: Ja se zjelo radujem. (Jelici.) Gospodična, ja imam čest preporučiti se.
JELICA: Dіenerіn!
MARKO: Samo, nemojte nas zaboraviti.
ALEKSA: Ja sam na službi. (Jelici, polako.) Moje srce ostaje kod vas u zalogu.
JELICA: Ax, Gott! Kako je meni!
ALEKSA: Sluga sam nižajši. (Odlazi.)
MARKO i JELICA (prateći ga, za njim).
- (Zavjesa)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|