Лажа и Паралажа/11

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

11
◄   10 Дејство прво 12   ►
11.


МАРКО, ПРЕЂАШЊИ


МАРКО: Господин барон, ја не могу довољно да вам благодарим што сте ми отворили очи.

АЛЕКСА: Како, господине?

МАРКО: Ништа, ништа; фала вам. Једна девојка јавила ми се.

АЛЕКСА: О, молим, немојте јој веровати.

МАРКО: Она ми се заклињала да је преварена.

АЛЕКСА: Немојте јој веровати.

МАРКО: Познајете ли ви њу?

АЛЕКСА: Нешто мало. Зато и примјечавам да јој не вјерујете.

МАРКО: Господин барон, то је лепо од вас да ви другога перете; али није нужно, и тако смо род.

АЛЕКСА: (Еј тужан, та ово се не тиче мене). Господин Вујић, треба знати да се у ствари тек полак случава што се год приповеда.

МАРКО: Мени је доста; само ми је жао прстена.

ЈЕЛИЦА: А што, татице, зар не да?

АЛЕКСА: Ништа, ништа.

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ја ћу плакати.

АЛЕКСА: Ништа је то, не брините се.

МАРКО: Сваки своје зна.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.