Kurjačica i kurjačići
| ←Satir i čovek | Kurjačica i kurjačići Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Krava jalovica i volovi orači→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Kurjačica se razboli i ležaše u bednom sostojaniju. Pitali je kurjačići: „Ta, majko, imaš li gdi koga prijatelja od kog bi se mogla kakva nibud pomoć iskati?” „He, moja jadna deco,” — odgovori ona — „mi smo kurjaci zle i opake ćudi! Kad smo zdravi, sami se o sebi i s štetom drugoga staramo; ko će nam dakle u nevolji prijatelj biti?”
Evo pravo sostojanije onoga koji u vreme blagopolučija i zdravlja sam o sebi misli. Ako je i bogat, kad se razboli ili u kakvu skorb upadne, što će mu bogatstvo pomoći? Naprotiv, isti srodni njegovi rado mu smrt čekaju da što zakvače. Po smrti da ko čeka drugima poleznim biti, to je sujetna nadežda. Oni isti koji nam na daći za ispokoj duše piju, smeju nam se i rugaju i vele: dobro je učinio što se smakao. „Otvorite prijatelje sebi od Mamone (tojest od izlišnjega imjenija) da jegda oskudjejete primut vi vo svoja”, uvještava nas premudri Spasitelj. A onom drugom šta veli? „Vosprijal jesi blagaja tvoja v životje tvojem”. A da što mi radimo? Mi, koji nismo kadri ni ljude često prevariti, hoćemo sveznajućega boga da prevarimo, čekajući da se u bolesti i na smerti pokajemo i što dobro učinimo, raspisivajući i razdavajući ono što nismo kadri za se uzdržati. Ali ne znam srećom li ili nesrećom, tu laži ne pomažu. Ko se god nije u vreme zdravlja i blagodenstvija pokajao, dobro učinio i prijatelje sebi u bogu i ljudma stekao, on to u bolesti i pri smerti ne ispravi, nego istom za nevolju muti. — Naše basne kurjačica, ona ne zna lagati, nego kaže uprav kakva je bila i čemu se ima nadati.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|