Куд ћеш... (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Куд ћеш...
Писац: Милета Јакшић




        
КУД ЋЕШ...

Куд ћеш, брајко, по пустари
     Кад ти умор ноге свлада:
Пламен тишти, сунце жари
     А ни џбуна нити хлада.
Пршти класје, сламке вите,
     А турчинак румен вене —
Еј, тополе поносите! . . .
     Где су густе сенке њене! . . .
И док путник снагом пада,
     Шумица се тек укаже,
Храм мирисни дивна хлада,
     Што уморне груди траже.
Трепти шума без ветрића
     К'о голема ситна кита —
Биће воде, хладна пића,
     Путник мисли, нога хита.
Шума бежи, путник ближе,
     Путник кличе, она стане.
А кад нога шуми стиже,
     Разлије се и нестане.
И пред надом превареном
     Укаже се друга варка —
Ал ти стојиш под пламеном:
     Цвет немоћни, бедна стварка.



Извор[уреди]

  • Ленскіŭ, „Куд ћеш...“, Стражилово, Година VII, Број 28, 10. Јул 1894, Нови Сад, стр. 433.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.