Крвави престо/3
| ◄ Појава друга | Трећа појава | Појава четврта ► |
Трећа појава
ПРВИ ГРАЂАНИН (дође од зади на позорницу)
Гле, гле! А какве су оно тамо утворе? Овај ти се отегао, као гладна година, и да му не видим разбарушену главу: бих мислио, да је вас од ногу; а онај други, мора да је какво буре прогутао, кад се — боже прости, — тако надувао. Па оваки су људи на двору све и сва! Јадна земљо, тужни народе! Ал', да покушам срећу, па шта се и мени прилика даде, да до краља дођем.
(Иде напред). Молим покорно!
Оба стражара (упру на грађана копље)
Натраг!
ПРВИ ГРАЂАНИН (за се)
Који бес, ови се баш не шале! (гласно) Ја сам се ваљда преварио: није ово српског краља двор?
ПРВИ СТРАЖАР:
Ако си луд, иди дома; ако си при себи, не тражи невоље.
ПРВИ ГРАЂАНИН:
Из бож'је милости луд доселе био нисам, а ако сад полудим, неће никакво чудо бити.
ДРУГИ СТРАЖАР:
Ко си?
ПРВИ ГРАЂАНИН:
Као што видиш, човек, који кад јашем, не идем пешице; кад пијем, не говорим, а кад сам ван дома, нисам код куће. По занату свом сам опанчар, који сам већ, — хвала богу, — доста кожа учинио, ал' такових грубих и дебелих, као што су ваше, још видео нисам. Не кажем, да бих се радовао, кад бих и ваше коже учинити могао, ал' толико је света истина...
ПРВИ СТРАЖАР:
Да ти све којешта блебећеш, а ми те стрпљиво слушамо. Одлази кад ти кажем!
ДРУГИ СТРАЖАР:
Торњај се!
ПРВИ ГРАЂАНИН:
Имам кад, а овде је врло пријатно.
ПРВИ СТРАЖАР:
Шта га штедиш? Удри га по глави.
(Други стражар уздигне копље на грађана)
ПРВИ ГРАЂАНИН (који је међу тим уступио) Обесили вас на прву грану! (пође)
|