Krvavi presto/3
| ◄ Појава друга | Treća pojava | Појава четврта ► |
Treća pojava
PRVI GRAĐANIN (dođe od zadi na pozornicu)
Gle, gle! A kakve su ono tamo utvore? Ovaj ti se otegao, kao gladna godina, i da mu ne vidim razbarušenu glavu: bih mislio, da je vas od nogu; a onaj drugi, mora da je kakvo bure progutao, kad se — bože prosti, — tako naduvao. Pa ovaki su ljudi na dvoru sve i sva! Jadna zemljo, tužni narode! Al', da pokušam sreću, pa šta se i meni prilika dade, da do kralja dođem.
(Ide napred). Molim pokorno!
Oba stražara (upru na građana koplje)
Natrag!
PRVI GRAĐANIN (za se)
Koji bes, ovi se baš ne šale! (glasno) Ja sam se valjda prevario: nije ovo srpskog kralja dvor?
PRVI STRAŽAR:
Ako si lud, idi doma; ako si pri sebi, ne traži nevolje.
PRVI GRAĐANIN:
Iz bož'je milosti lud dosele bio nisam, a ako sad poludim, neće nikakvo čudo biti.
DRUGI STRAŽAR:
Ko si?
PRVI GRAĐANIN:
Kao što vidiš, čovek, koji kad jašem, ne idem pešice; kad pijem, ne govorim, a kad sam van doma, nisam kod kuće. Po zanatu svom sam opančar, koji sam već, — hvala bogu, — dosta koža učinio, al' takovih grubih i debelih, kao što su vaše, još video nisam. Ne kažem, da bih se radovao, kad bih i vaše kože učiniti mogao, al' toliko je sveta istina...
PRVI STRAŽAR:
Da ti sve koješta blebećeš, a mi te strpljivo slušamo. Odlazi kad ti kažem!
DRUGI STRAŽAR:
Tornjaj se!
PRVI GRAĐANIN:
Imam kad, a ovde je vrlo prijatno.
PRVI STRAŽAR:
Šta ga štediš? Udri ga po glavi.
(Drugi stražar uzdigne koplje na građana)
PRVI GRAĐANIN (koji je među tim ustupio) Obesili vas na prvu granu! (pođe)
|