Крвави престо/15
| ◄ Појава прва | Друга појава | Појава трећа ► |
Друга појава
КОСОР (дође)
Каквог ми носиш гласа? Говори!
Е да л' се наши изасланици
Вратили веће? Ил' ако нису,
Јеси ли чуо кад ће доћи?
Хоће ли с' њима и бунтовници?
Ил' ваљда нас је ко год издао,
И смерове нам осујети тим?
И ја се чудим, што их још нема,
И што не дају од себе гласа. —
Улак, што сам га пред њи послао
Рапом се зором данас вратио,
Ал се с' њима није сусрео. —
Добро би било, ако би, ваљда
Весника другог послали пред њи.
ЈАКИНТА:
Да на орлујски полети крили. —
И то би дуго по мене било!
Небеска стрела може тек тако
Ка' што би сада Јакинта хтела:
Неизвесност је очајев близанац. —
КОСОР:
Стрпељивост је онај златни мост.
ЈАКИНТА (упада му у реч)
То није мост, већ тешки окови;
Душа ми никад носит' их неће!
Немој ми више да је спомињеш,
Већ раци право, тако био жив,
Имаш ли наде, да ће умишљај
Жељени успех да нам крунише?
КОСОР:
Из звезда не знам ни ја читати,
Нит' верујем, да има сатане,
Ал' ако има збиља врагова:
Нека те није никад ни бриге,
Е врага два онака посласмо
И Велзевула што ће омахнут!
А нек'мо л' твоје луде рођаке,
Што сзакој лепој речи верују.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.
|