Krvavi presto/15
| ◄ Појава прва | Druga pojava | Појава трећа ► |
Druga pojava
KOSOR (dođe)
Kakvog mi nosiš glasa? Govori!
E da l' se naši izaslanici
Vratili veće? Il' ako nisu,
Jesi li čuo kad će doći?
Hoće li s' njima i buntovnici?
Il' valjda nas je ko god izdao,
I smerove nam osujeti tim?
I ja se čudim, što ih još nema,
I što ne daju od sebe glasa. —
Ulak, što sam ga pred nji poslao
Rapom se zorom danas vratio,
Al se s' njima nije susreo. —
Dobro bi bilo, ako bi, valjda
Vesnika drugog poslali pred nji.
JAKINTA:
Da na orlujski poleti krili. —
I to bi dugo po mene bilo!
Nebeska strela može tek tako
Ka' što bi sada Jakinta htela:
Neizvesnost je očajev blizanac. —
KOSOR:
Strpeljivost je onaj zlatni most.
JAKINTA (upada mu u reč)
To nije most, već teški okovi;
Duša mi nikad nosit' ih neće!
Nemoj mi više da je spominješ,
Već raci pravo, tako bio živ,
Imaš li nade, da će umišljaj
Željeni uspeh da nam kruniše?
KOSOR:
Iz zvezda ne znam ni ja čitati,
Nit' verujem, da ima satane,
Al' ako ima zbilja vragova:
Neka te nije nikad ni brige,
E vraga dva onaka poslasmo
I Velzevula što će omahnut!
A nek'mo l' tvoje lude rođake,
Što szakoj lepoj reči veruju.
|