Крвави престо/14
| ◄ Појава шеста | Прва појава | Појава друга ► |
ТРЕЋИ ЧИН
(Скадар. Дворана)
Прва појава
ЈАКИНТА (сама)
Ни сад их нема! ... А ја по мору
Неизвесности у малом чуну. —
Чун нема крме, једрила нема,
А око њега таласи хучни
Бацају пену, к'о хат убојни,
Махнити што га јунак мамуза.
Ни сад их нема! ... А око мене
Као да силни гаврани гракћу.
Ил' испод каквог покрова црна
Самртни ветар на ме да душе.
Не могу даље! ... Не могу више!
К'о мрки вуци столетњег' леса
Ужасном што су морени глађу,
Кад стаситога јелена стигну
Па ноктима га парају оштрим:
Тако и моје немирно срце
Парају нокти црног очаја. —
Тај црни очај, ухода клета,
И у сан ми се увлачи ноћни,
Па кад ми душа савије крила,
Да након рада мало почине:
Ухода прво бичем је шине
Потом у дивљи удари грохот
А смртни чело облије ми пот
А санци ми се ударе крили
Па ко да никад несу ни били. —
Потраје л' тако још неко време
Та неизвесност умориће ме;
Ал' шта се плашим?... Ал' шта се бојим?
Утоли срце у грудима мојим! —
Савести чедо заман се трудиш
У шици душе заман се будиш
На твоје нећу слушати гуке
Нит' као баба склопити руке,
Да опроштаја од тебе молим,
Већ голом душом и срцем голим
За децу своју све ћу чинити,
Макар у крви знала плинити!
|