Krvavi presto/14
| ◄ Појава шеста | Prva pojava | Појава друга ► |
TREĆI ČIN
(Skadar. Dvorana)
Prva pojava
JAKINTA (sama)
Ni sad ih nema! ... A ja po moru
Neizvesnosti u malom čunu. —
Čun nema krme, jedrila nema,
A oko njega talasi hučni
Bacaju penu, k'o hat ubojni,
Mahniti što ga junak mamuza.
Ni sad ih nema! ... A oko mene
Kao da silni gavrani grakću.
Il' ispod kakvog pokrova crna
Samrtni vetar na me da duše.
Ne mogu dalje! ... Ne mogu više!
K'o mrki vuci stoletnjeg' lesa
Užasnom što su moreni glađu,
Kad stasitoga jelena stignu
Pa noktima ga paraju oštrim:
Tako i moje nemirno srce
Paraju nokti crnog očaja. —
Taj crni očaj, uhoda kleta,
I u san mi se uvlači noćni,
Pa kad mi duša savije krila,
Da nakon rada malo počine:
Uhoda prvo bičem je šine
Potom u divlji udari grohot
A smrtni čelo oblije mi pot
A sanci mi se udare krili
Pa ko da nikad nesu ni bili. —
Potraje l' tako još neko vreme
Ta neizvesnost umoriće me;
Al' šta se plašim?... Al' šta se bojim?
Utoli srce u grudima mojim! —
Savesti čedo zaman se trudiš
U šici duše zaman se budiš
Na tvoje neću slušati guke
Nit' kao baba sklopiti ruke,
Da oproštaja od tebe molim,
Već golom dušom i srcem golim
Za decu svoju sve ću činiti,
Makar u krvi znala pliniti!
|