Краљ Вукашин/28

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА I ПОЈАВА II   ►

ЧИН ПЕТИ

ПОЈАВА I
Краљев шатор. Чују се на све стране трубе. — Вукашин улази, а за њим Марко. Никша доноси штит, па га вјеша о дрво, и одлази.


ВУКАШИН:
За данас је доста. Не велиш ли
И ти тако, Марко?
КРАЉЕВИЋ:
Марица је
Турском крвљу до дна омашћена;
Све погане расуте су чете
Ка’ вихаром п’јесак по пустињи.
ВУКАШИН:
Дуго ће се сјећати тај Мурат
Овог дана, који растјерује
Мрак од скора на ме наваљени. —
Дигох с’ опет. — Д’јете, нек војводе
Одустану од гоњења даљег,
И сву војску поврате у табор.
Ту налажем да обилно буде
Угошћена ноћас. Док Мослимци
Преко р’јека и планина бјеже,
Нека бујно под шатрама српским
Звечи свирка и весела пјесма,
Те до зоре рујно вино тече. —
(Одлази Марко.)
Глас подземни, који ме је звао
Прошле ноћи, смрт ми проричући,
Слагао је, или сам га дојста
Ја пречуо у збуњеном санку,
Као што ми Угљеша вељаше;
Ет’ поб’једих мјеште да погинем.
Ишчезните дакле, црне слике,
Што изводи преда ме ум болан,
Ишчезните кад таштину вашу
Већ и само открива ми небо.
Не, до њега не допире рика
Те царице б’јесне, нити озго
Сваљују се громови на главу,
Над којом се стијег Христов вије.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.