Краљ Вукашин/28
ЧИН ПЕТИ
ПОЈАВА I
Краљев шатор. Чују се на све стране трубе. — Вукашин улази, а за њим Марко. Никша доноси штит, па га вјеша о дрво, и одлази.
ВУКАШИН:
За данас је доста. Не велиш ли
И ти тако, Марко?
КРАЉЕВИЋ:
Марица је
Турском крвљу до дна омашћена;
Све погане расуте су чете
Ка’ вихаром п’јесак по пустињи.
ВУКАШИН:
Дуго ће се сјећати тај Мурат
Овог дана, који растјерује
Мрак од скора на ме наваљени. —
Дигох с’ опет. — Д’јете, нек војводе
Одустану од гоњења даљег,
И сву војску поврате у табор.
Ту налажем да обилно буде
Угошћена ноћас. Док Мослимци
Преко р’јека и планина бјеже,
Нека бујно под шатрама српским
Звечи свирка и весела пјесма,
Те до зоре рујно вино тече. —
(Одлази Марко.)
Глас подземни, који ме је звао
Прошле ноћи, смрт ми проричући,
Слагао је, или сам га дојста
Ја пречуо у збуњеном санку,
Као што ми Угљеша вељаше;
Ет’ поб’једих мјеште да погинем.
Ишчезните дакле, црне слике,
Што изводи преда ме ум болан,
Ишчезните кад таштину вашу
Већ и само открива ми небо.
Не, до њега не допире рика
Те царице б’јесне, нити озго
Сваљују се громови на главу,
Над којом се стијег Христов вије.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|