Краљица Јакинта/8
| ←Седми призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ПРВИ ЧИН-ОСМИ ПРИЗОР |
Девети призор→ |
ОСМИ ПРИЗОР
Ђорђе (уђе с десне стране), Владимир (на средња врата).
ЂОРЂЕ (кад опази Владимира):
Превећ рано долазиш овамо,
Још Бодинов црно крије престо.
ВЛАДИМИР (тихо):
Дођох, али тражећи жупана,
А на престо нисам ни мислио.
ЂОРЂЕ:
Жупан Рашки сад баш дуг свој плаћа.
Мој му отац двор у Рашкој згради,
А он мене сад из мог избаца.
Ти пак у том верно му помажеш.
Но ако си унук деда мога,
Хајде амо, да се огледамо.
Ти свог деда златну иштеш круну,
А ја тражим престо деда мога:
Два рођена брата родише нас,
Обадва смо родом краљевићи:
Што да други царској крви суде!
Мач у руке па свршујмо сами!
Ко остане нека круну носи,
А ко падне, томе и нетреба.
ВЛАДИМИР:
Ходи амо, видим, да још незнаш...
(Одведе га к прозору.)
ЂОРЂЕ:
Чије оу те беле перјанице?
Мало прије све црвене беху.
ВЛАДИМИР:
То је странка стрица Доброслава.
ЂОРЂЕ:
Сто ђавола... ти нас надмудрише.
(У изборној се дворани чује „живио!“.)
(На тргу се чује радостна вика и „живио“ звона зазвоне, свирка замније.)
ВЛАДИМИР (на прозору):
Бијеле се вију перјанице...
(К ђорђу.)
Немаш рашта на мене жалити. (Оде.)
ЂОРЂЕ (у тузи):
Отче! отче! Да то чути можеш
Из свога би гроба изскочио!
|