Kraljica Jakinta/8
| ←Sedmi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić PRVI ČIN-OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
Đorđe (uđe s desne strane), Vladimir (na srednja vrata).
ĐORĐE (kad opazi Vladimira):
Preveć rano dolaziš ovamo,
Još Bodinov crno krije presto.
VLADIMIR (tiho):
Dođoh, ali tražeći župana,
A na presto nisam ni mislio.
ĐORĐE:
Župan Raški sad baš dug svoj plaća.
Moj mu otac dvor u Raškoj zgradi,
A on mene sad iz mog izbaca.
Ti pak u tom verno mu pomažeš.
No ako si unuk deda moga,
Hajde amo, da se ogledamo.
Ti svog deda zlatnu išteš krunu,
A ja tražim presto deda moga:
Dva rođena brata rodiše nas,
Obadva smo rodom kraljevići:
Što da drugi carskoj krvi sude!
Mač u ruke pa svršujmo sami!
Ko ostane neka krunu nosi,
A ko padne, tome i netreba.
VLADIMIR:
Hodi amo, vidim, da još neznaš...
(Odvede ga k prozoru.)
ĐORĐE:
Čije ou te bele perjanice?
Malo prije sve crvene behu.
VLADIMIR:
To je stranka strica Dobroslava.
ĐORĐE:
Sto đavola... ti nas nadmudriše.
(U izbornoj se dvorani čuje „živio!“.)
(Na trgu se čuje radostna vika i „živio“ zvona zazvone, svirka zamnije.)
VLADIMIR (na prozoru):
Bijele se viju perjanice...
(K đorđu.)
Nemaš rašta na mene žaliti. (Ode.)
ĐORĐE (u tuzi):
Otče! otče! Da to čuti možeš
Iz svoga bi groba izskočio!
|