Краљица Јакинта/74
| ←Десети призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ЈЕДАНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Дванајести призор→ |
ЈЕДАНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Шатор кнеза Градиње.
Урош уђе с једним војводом.
УРОШ:
Зора пуца, а кнез не устаје:
Постој овде док га ја пробудим.
ГРАДИЊА (изиђе с десна):
Добро јутро!
УРОШ:
Добро јутро, кнеже!
Ти си ноћас добар сан имао!
ГРАДИЊА:
К’о окупан спав’о сам, синовче,
Ал' и јесам к’о иа ново рођен.
Ти си нешто јако поранио,
Мора да ти што спават не даде.
УРОШ.:
Сан од мене добар глас поплаши.
ГРАДИЊА:
Но!
УРОШ:
Из града нам послаше гласника...
ГРАДИЊА:
Па шта желе?
УРОШ (к војводи):
Говори, војводо!
ВОЈВОДА (ступи напред):
Ако живот ујамчиш посади,
И краља ће и град ти предати.
ГРАДИЊА:
Никог неће заболети глава!
Ал’ од куд та промена у граду?
Та тамо су највернији људи!
ВОЈВОДА:
Досади се страх вечити сваком!
Па кад синоћ свога духовника,
Ону свету и честиту главу,
У тамницу даде затворити,
Сви викнуше... мора бити друга!
ГРАДИЊА:
Сама дакле себе упропасти!
ВОЈВОДА:
Сад што прије гледај у град ући,
Да још какав покор не учини!
ДРАГИЊА:
Још се неће јарко родит’ сунце,
А ја с војском код града ћу бити.
(Напољу се чује весела граја).
|