Kraljica Jakinta/74
| ←Deseti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić JEDANAJESTI PRIZOR |
Dvanajesti prizor→ |
JEDANAJESTI PRIZOR
Šator kneza Gradinje.
Uroš uđe s jednim vojvodom.
UROŠ:
Zora puca, a knez ne ustaje:
Postoj ovde dok ga ja probudim.
GRADINjA (iziđe s desna):
Dobro jutro!
UROŠ:
Dobro jutro, kneže!
Ti si noćas dobar san imao!
GRADINjA:
K’o okupan spav’o sam, sinovče,
Al' i jesam k’o ia novo rođen.
Ti si nešto jako poranio,
Mora da ti što spavat ne dade.
UROŠ.:
San od mene dobar glas poplaši.
GRADINjA:
No!
UROŠ:
Iz grada nam poslaše glasnika...
GRADINjA:
Pa šta žele?
UROŠ (k vojvodi):
Govori, vojvodo!
VOJVODA (stupi napred):
Ako život ujamčiš posadi,
I kralja će i grad ti predati.
GRADINjA:
Nikog neće zaboleti glava!
Al’ od kud ta promena u gradu?
Ta tamo su najverniji ljudi!
VOJVODA:
Dosadi se strah večiti svakom!
Pa kad sinoć svoga duhovnika,
Onu svetu i čestitu glavu,
U tamnicu dade zatvoriti,
Svi viknuše... mora biti druga!
GRADINjA:
Sama dakle sebe upropasti!
VOJVODA:
Sad što prije gledaj u grad ući,
Da još kakav pokor ne učini!
DRAGINjA:
Još se neće jarko rodit’ sunce,
A ja s vojskom kod grada ću biti.
(Napolju se čuje vesela graja).
|