Краљица Јакинта/39
| ←Седми призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ОСМИ ПРИЗОР |
Девети призор→ |
ОСМИ ПРИЗОР
ВУКАН (долазн с лева):
Крунославо!
КРУНОСЛАВА (не чује).
ВУКАН (јаче):
Крунославо!
КРУНОСЛАВА (тргне се):
Ти си, отче?
ВУКАН:
Чини ми се да ти
Није право што ти досађујем?
КРУНОСЛАВА:
Мислила сам ко други долази.
ВУКАН:
Ал’ сад видиш ко је?
КРУНОСЛАВА:
Како небих?
ВУКАН:
Па и опет лице ти је тамно?
Ил’ ти није видит’ ме повољно,
Ил' ти каква срдце тишти туга?
КРУНОСЛАВА:
А шта би ми могло бит' неправо?
Ништ’ ми није, веруј, отче , ништа!
Но морам се гостима вратити. (Оде.)
ВУКАН:
Ето! И ова може бит’ без мене!
(Оде лагано натраг од куд бијаше дошао.)
ГРАДИЊА (дође с лева):
Ја сам готов. С богом, сјајни дворе...
Кад у тебе Јакинта уљезе
Скоро ћеш се у ад претворити. (Оде.)
Удобић с краљем.
КРАЉ (разљућен):
Нека иде кад му дође воља!
УДОБИЋ:
Сад нек иде кад већ тако дође,
Али гледај да се скоро врати.
Није добро кад се свои тару.
КРАЉ:
Нит га терам, нити ћу га звати...
Јошт ми с’ никог молити не мора.
(Оду на десно.)
|