Краљица Јакинта/38

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
СЕДМИ ПРИЗОР

СЕДМИ ПРИЗОР
Краљица Крунослава и Ђорђе.

КРУНОСЛАВА:
Овај час си мени дужан дати,
И онако редко се виђамо.
ЂОРЂЕ:
Сенку тражи, бежи од светлости,
Ко не може сунце поднијети.
КРУНОСЛАВА:
Очи сина Бодинова нису
Баш невике онојзи светлости
Коју круна просипа краљевска.
Други тражи, краљевићу, разлог.
ЂОРЂЕ:
Није круна што ме од тебе тера:
То је сунце дивно твоје лице...
Ох, краљице ... ето увери се,
Да не могу овде боравити!
Сам мој језик у бездну ме баца,
Па и око, лице, глас и друго
Све на мени невијерно ми је!
КРУНОСЛАВА (смешећи се недоверно):
Нисам никад до данаске чула
Да ко бега од лијепа лица!
Лакше ћу ти, кнеже, веровати
Ако рекнеш да сам ти крвава!
ЂОРЂЕ.
Немој мислит’ да те избегавам
Кад ме нема пред твоим очима;
Немој мислит’ да те рад не видим
Кад ме нема у твојему двору:
Већ помисли да ме мучи боља,
Коју ничје иесме видит' око
Коју ничје несме чути ухо,
Јер лик тога бола живот гаси,
А глас моје туге смрт доноси!
Не кријем се на зло твоје, госпо...
Веруј богу... не бегам од тебе...
Дан и ноћ бих у тебе гледао,
За тебе бих у ватру скочио,
На твоју бих радо реч умрео,
Јер те љубим...
КРУНОСЛАВА (жестоко):
Не говори даље;
И тим више рече нег што уху
Мом приличи чути... нег што смијем
Опроотити...
ЂОРЂЕ (понизно).
Кобна реч излети.
Сад ме баци у тамницу мрачну,
Дај ми скинут’ са рамена главу;
Камен паде што ми срдце млавља...
Сад ћу лако, госпођо, умрети!
КРУНОСЛАВА (окренута од њега даје му знак да одлази).
ЂОРЂЕ (отиде као осуђен на десну страну).
КРУНОСЛАВА:
Ја сам крива што до тога дође.
Хтедох нема одпечатит’ уста
И отворит’ стазу измирељу...
(Гледа на страну на коју је Ђорђе отишао.)
То је дакле што га из двора тера!
Па му и опет мој отац замера
Што све тражи гору и самоћу!
(Мисли се.)
Ах, то страшно, страшно бити мора,
Љубит’ кога па морати крити!
(После мале станке.)
Не могох му верна бити љуба,
Ал’ му могу добра бити сеја...
Љубити га дужност ми не даје,
Бранити га и смијем и могу.
(Изгуби се у мислима.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.