Kraljica Jakinta/39
| ←Sedmi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
VUKAN (dolazn s leva):
Krunoslavo!
KRUNOSLAVA (ne čuje).
VUKAN (jače):
Krunoslavo!
KRUNOSLAVA (trgne se):
Ti si, otče?
VUKAN:
Čini mi se da ti
Nije pravo što ti dosađujem?
KRUNOSLAVA:
Mislila sam ko drugi dolazi.
VUKAN:
Al’ sad vidiš ko je?
KRUNOSLAVA:
Kako nebih?
VUKAN:
Pa i opet lice ti je tamno?
Il’ ti nije vidit’ me povoljno,
Il' ti kakva srdce tišti tuga?
KRUNOSLAVA:
A šta bi mi moglo bit' nepravo?
Ništ’ mi nije, veruj, otče , ništa!
No moram se gostima vratiti. (Ode.)
VUKAN:
Eto! I ova može bit’ bez mene!
(Ode lagano natrag od kud bijaše došao.)
GRADINjA (dođe s leva):
Ja sam gotov. S bogom, sjajni dvore...
Kad u tebe Jakinta uljeze
Skoro ćeš se u ad pretvoriti. (Ode.)
Udobić s kraljem.
KRALj (razljućen):
Neka ide kad mu dođe volja!
UDOBIĆ:
Sad nek ide kad već tako dođe,
Ali gledaj da se skoro vrati.
Nije dobro kad se svoi taru.
KRALj:
Nit ga teram, niti ću ga zvati...
Jošt mi s’ nikog moliti ne mora.
(Odu na desno.)
|