Kraljica Jakinta/38

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
SEDMI PRIZOR

SEDMI PRIZOR
Kraljica Krunoslava i Đorđe.

KRUNOSLAVA:
Ovaj čas si meni dužan dati,
I onako redko se viđamo.
ĐORĐE:
Senku traži, beži od svetlosti,
Ko ne može sunce podnijeti.
KRUNOSLAVA:
Oči sina Bodinova nisu
Baš nevike onojzi svetlosti
Koju kruna prosipa kraljevska.
Drugi traži, kraljeviću, razlog.
ĐORĐE:
Nije kruna što me od tebe tera:
To je sunce divno tvoje lice...
Oh, kraljice ... eto uveri se,
Da ne mogu ovde boraviti!
Sam moj jezik u bezdnu me baca,
Pa i oko, lice, glas i drugo
Sve na meni nevijerno mi je!
KRUNOSLAVA (smešeći se nedoverno):
Nisam nikad do danaske čula
Da ko bega od lijepa lica!
Lakše ću ti, kneže, verovati
Ako rekneš da sam ti krvava!
ĐORĐE.
Nemoj mislit’ da te izbegavam
Kad me nema pred tvoim očima;
Nemoj mislit’ da te rad ne vidim
Kad me nema u tvojemu dvoru:
Već pomisli da me muči bolja,
Koju ničje iesme vidit' oko
Koju ničje nesme čuti uho,
Jer lik toga bola život gasi,
A glas moje tuge smrt donosi!
Ne krijem se na zlo tvoje, gospo...
Veruj bogu... ne begam od tebe...
Dan i noć bih u tebe gledao,
Za tebe bih u vatru skočio,
Na tvoju bih rado reč umreo,
Jer te ljubim...
KRUNOSLAVA (žestoko):
Ne govori dalje;
I tim više reče neg što uhu
Mom priliči čuti... neg što smijem
Oprootiti...
ĐORĐE (ponizno).
Kobna reč izleti.
Sad me baci u tamnicu mračnu,
Daj mi skinut’ sa ramena glavu;
Kamen pade što mi srdce mlavlja...
Sad ću lako, gospođo, umreti!
KRUNOSLAVA (okrenuta od njega daje mu znak da odlazi).
ĐORĐE (otide kao osuđen na desnu stranu).
KRUNOSLAVA:
Ja sam kriva što do toga dođe.
Htedoh nema odpečatit’ usta
I otvorit’ stazu izmirelju...
(Gleda na stranu na koju je Đorđe otišao.)
To je dakle što ga iz dvora tera!
Pa mu i opet moj otac zamera
Što sve traži goru i samoću!
(Misli se.)
Ah, to strašno, strašno biti mora,
Ljubit’ koga pa morati kriti!
(Posle male stanke.)
Ne mogoh mu verna biti ljuba,
Al’ mu mogu dobra biti seja...
Ljubiti ga dužnost mi ne daje,
Braniti ga i smijem i mogu.
(Izgubi se u mislima.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.