Краљица Јакинта/33
| ←Први призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР |
Трећи призор→ |
ДРУГИ ПРИЗОР
(Зољко промоли главу на врата десне стране.)
ЗОЉКО:
Је л’ слободно?
ЈАКИНТА (погледи тамо):
Само де улази!
ЗОЉКО (уђе обучен као калуђер).
ЈАКИНТА (нестрпљиво):
Како стои у земљи, јуначе?
ЗОЉКО:
Само нека до избора дође,
Па сав народ извикаће Ђорђа.
ЈАКИНТА (несигурно):
Да л’ Јакинте још се когод бои?
ЗОЉКО:
Сад се само постница спомиње
Којој никад не бијаше равне.
ЈАКИНТА (одважно):
Имаш ли што поузданих људи?
ЗОЉКО:
Лепу чету све жива челика.
ЈАКИНТА:
Од сад увек наблизу се нађи,
Али мудро, да те не примете.
ЗОЉКО (оде).
ЈАКИНТА:
Труд и мука више тужних лета
Сад никоше к’о богата сетва.
Страх вечити, враг сна и душман мира,
Црна брига, која душу кида
Живот трује и мисли убија,
Дани беде... суза пуне ноћи
Уродише плодом обилатим,
Сад још само...
|