Краљица Јакинта/32
| ←Осмнајести призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ПРВИ ПРИЗОР |
Други призор→ |
ТРЕЋИ ЧИН
(Ћелија краљице Јакинте.)
ПРВИ ПРИЗОР
Јакинта и Духовник.
ДУХОВНИК (савијајући план):
Од како је људоког памтивека
Још такове не би покајнице,
Нит' ће с’ скоро саградити црква
Какву овде ти градити рече.
ЈАКИНТА:
По још неби ни такве грешнице
Каква хоће ту да гради цркву.
ДУХОВНИК:
Сви смо људи, госпођо краљице.
Многи грехом окаљаше душу,
Ал’ је редко ко тако покаја.
Благо теби, благо твојој души
Колико те свијет благосиља;
Просуле се твоје милостиње
Као плодна киша из облака
По свој целој нашој краљевини;
Гора пољу име ти казује
Никад друкче нег с највећом хвалом;
А по црквам' молитве се оре
И име се Јакинте спомиње
Као свете какве мученице.
Велика т' је, госпођо, покора,
Ал’ и слава биће ти велика.
А сад с богом! Само тако ходи,
Тај пут води рајскоме насељу. (Оде.)
ЈАКИНТА (изпрати га смирено до врата на лево, па се онда брзо врати на среду):
Небеса ми врата отворише,
А земља ме за светињу држи:
Сад, Јакинто, што краћијем путем!
(Пође са скрштеним рукама, па стане.)
С једне стране жена стоји сама,
А на другој три славна јунака;
Од њих сваки своју има војску,
Њој је памет једино оружје:
Па ко ће јој моћи аамерити
Ако силу сретне лукавштином,
Ил’ превару пошље на јунаштво,
Ил’ отровом оштри мач замени...
(Прене.)
|