Kraljica Jakinta/33
| ←Prvi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
(Zoljko promoli glavu na vrata desne strane.)
ZOLjKO:
Je l’ slobodno?
JAKINTA (pogledi tamo):
Samo de ulazi!
ZOLjKO (uđe obučen kao kaluđer).
JAKINTA (nestrpljivo):
Kako stoi u zemlji, junače?
ZOLjKO:
Samo neka do izbora dođe,
Pa sav narod izvikaće Đorđa.
JAKINTA (nesigurno):
Da l’ Jakinte još se kogod boi?
ZOLjKO:
Sad se samo postnica spominje
Kojoj nikad ne bijaše ravne.
JAKINTA (odvažno):
Imaš li što pouzdanih ljudi?
ZOLjKO:
Lepu četu sve živa čelika.
JAKINTA:
Od sad uvek nablizu se nađi,
Ali mudro, da te ne primete.
ZOLjKO (ode).
JAKINTA:
Trud i muka više tužnih leta
Sad nikoše k’o bogata setva.
Strah večiti, vrag sna i dušman mira,
Crna briga, koja dušu kida
Život truje i misli ubija,
Dani bede... suza pune noći
Urodiše plodom obilatim,
Sad još samo...
|