Kraljica Jakinta/32
| ←Osmnajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
TREĆI ČIN
(Ćelija kraljice Jakinte.)
PRVI PRIZOR
Jakinta i Duhovnik.
DUHOVNIK (savijajući plan):
Od kako je ljudokog pamtiveka
Još takove ne bi pokajnice,
Nit' će s’ skoro sagraditi crkva
Kakvu ovde ti graditi reče.
JAKINTA:
Po još nebi ni takve grešnice
Kakva hoće tu da gradi crkvu.
DUHOVNIK:
Svi smo ljudi, gospođo kraljice.
Mnogi grehom okaljaše dušu,
Al’ je redko ko tako pokaja.
Blago tebi, blago tvojoj duši
Koliko te svijet blagosilja;
Prosule se tvoje milostinje
Kao plodna kiša iz oblaka
Po svoj celoj našoj kraljevini;
Gora polju ime ti kazuje
Nikad drukče neg s najvećom hvalom;
A po crkvam' molitve se ore
I ime se Jakinte spominje
Kao svete kakve mučenice.
Velika t' je, gospođo, pokora,
Al’ i slava biće ti velika.
A sad s bogom! Samo tako hodi,
Taj put vodi rajskome naselju. (Ode.)
JAKINTA (izprati ga smireno do vrata na levo, pa se onda brzo vrati na sredu):
Nebesa mi vrata otvoriše,
A zemlja me za svetinju drži:
Sad, Jakinto, što kraćijem putem!
(Pođe sa skrštenim rukama, pa stane.)
S jedne strane žena stoji sama,
A na drugoj tri slavna junaka;
Od njih svaki svoju ima vojsku,
Njoj je pamet jedino oružje:
Pa ko će joj moći aameriti
Ako silu sretne lukavštinom,
Il’ prevaru pošlje na junaštvo,
Il’ otrovom oštri mač zameni...
(Prene.)
|