Крајем октобра

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крајем октобра
Писац: Милета Јакшић





        
КРАЈЕМ ОКТОБРА

Прелази ветар по старом дрвећу,
Тихо полеће за њим лишће седо
И капље доле ко сузе, по њему
Јесењег сунца пада злато бледо.

Парк је остављен, путање су празне;
Време кад срца и дрвеће пупи
Прошло је: нема лисната заклона
Тајном састанку на заветној клупи.

Пролази ветар... за њим шумор иде
По сувом лишћу од џбуња и грања
Ко далек ехо негдашњих уздаха,
Шапата страсти, љубавна тепања

Што ће с последњим листом изумрети...
Немоћно сунце једва, једва греје;
У ветру јеца тихи плач растанка —

Туга прошлости старим парком веје.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 63


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.