Коштаче, оловаче, ветроваче,
не зуцај, не пуцај,
не боли, не гори, не севај!
Пераицом ћу те расперјати,
барутом ћу те препалити, 5
тамјаном ћу те окадити;
отпратићу те у Калесну гору,
где се ништа не чује,
где коњ не вришти,
где во ие риче, 10
где овца не блеји,
где коза не вречи,
где народ не говори,
где петао не пева,
где мајка колач 15
детету није умесила,
где ништа нема;
ту ћу те отпратити.
(61, с. 79)
Певач, место записа и напомена
Бајања од главобоље, „очобоље" и „коштака” прибележио сам од Стефаније, жене Милана Маринковића, служитеља гимназије у Смедереву. Родом је из Лозовика у околини Смедерева, стара 57 год. Научила је бајање од своје мајке.
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 217-218. бр. 355.
Вуковић, Војин. Бајање у нашем народу, ГЕМ, (1938), с. 79.
Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 372. бр. 288.
