Koštače, olovače, vetrovače,
ne zucaj, ne pucaj,
ne boli, ne gori, ne sevaj!
Peraicom ću te rasperjati,
barutom ću te prepaliti, 5
tamjanom ću te okaditi;
otpratiću te u Kalesnu goru,
gde se ništa ne čuje,
gde konj ne vrišti,
gde vo ie riče, 10
gde ovca ne bleji,
gde koza ne vreči,
gde narod ne govori,
gde petao ne peva,
gde majka kolač 15
detetu nije umesila,
gde ništa nema;
tu ću te otpratiti.
(61, s. 79)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Bajanja od glavobolje, „očobolje" i „koštaka” pribeležio sam od Stefanije, žene Milana Marinkovića, služitelja gimnazije u Smederevu. Rodom je iz Lozovika u okolini Smedereva, stara 57 god. Naučila je bajanje od svoje majke.
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 217-218. br. 355.
Vuković, Vojin. Bajanje u našem narodu, GEM, (1938), s. 79.
Lazarević, Velibor: Narodne basme i lečenja u Levču i Temniću; Leposavić : Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, 2020., str. 372. br. 288.
