Корисник:FriedrickMILBarbarossa/Архива/Статут организације „Уједињење или смрт“

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Корисник:FriedrickMILBarbarossa
Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa
Special:Emailuser/FriedrickMILBarbarossa
Корисник:FriedrickMILBarbarossa/Организатор
Корисник:FriedrickMILBarbarossa/Песак
Корисник:FriedrickMILBarbarossa/Архива
http://translatewiki.net/wiki/User:FriedrickMILBarbarossa
Корисник
Разговор
eMail
Организатор
Мој песак
Архива
Преводи

Статут организације „Уједињење или смрт“

  • 2
  • Устав је имао 37 члана.

опште

Викицитати»Crna ruka« imala je Provizionarni staut koji se u prosincu 1907. raspačavao u rukopisnom izdanju Milana Pribićevića.

програм

ВикицитатиБило је одлучено да удружење дела јавно и тајно. У ту сврху израђена су два програма. ... Иако је дефинитвну редакцију програма и статута удружења Уједињење или смрт начинило првих седам чланова утемиљивача ... Љуба Јовановић је у ствари израдио основни текст ...

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 631

ВикицитатиЈавни део програма, нарочито опште политичке поставке, објављен је у првом броју »Пијемонта« (дневни лист организације), 3. септембра 1911. године.

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 633

ВикицитатиТајни део програма организације Уједињење или смрт састојао се из два документа: Устава и Пословника.

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 631

ВикицитатиПриликом претреса, код пуковника Аписа је пронађен оригинал Устава и Пословника тајне организације, а код других црноракаца два списка чланова организације.

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 681

остало

Викицитати „'Уједињење или смрт имало је свој печат, у који су били урезани лобања и укрштене кости, затим застава, кама, бомба и отров.

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 631

ВикицитатиНајвећа тајност била је закон у раду организације.

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 633

ВикицитатиЧлан 35. Устава налагао је да чланови, приликом ступања у организацију, морају положити заклетву.

—Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 631, 632

Програм[уреди]

П Р О Г Р А М

ОРГАНИЗАЦИЈЕ „УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ“


Члан 8.

Државна управа Србије није добра. Опао је углед главних државих представника, владара, владе, Н. скупштине. Ничег више светог нема у нашој држави. Мало ко врши своју дужност. Мора се почети гајити култ државе. Без тога култа, Србија се не може осетити Пијемонтом.

Административна подела Србије није добра, такође није добра државна администрација. Насупрот децентрализму, ’Пијемонт‘ тражи централизам. Треба груписати општине, срезове и округе. Нарочито просвету треба што пре узети потпуно у руке државе. Уопште, док се народ не просвети, треба у свим стварима, руководећи се идејом етатизма, претпоставити централизам децентрализму.

Члан 10.

Парламентаризам није последња реч политичке мудрости. Доказало се да народне масе ни у овој форми владавине нису извор и утока власти. Демагогија је компромитовала и злоупотребила политичке слободе. Пустити је да то даље чини, значи припремити политичку реакцију; јер се неред, лабавост и несигурност не могу сматрати као знаци слободе и демократије. Мора се у питању грађанских слобода поставити једна средња мера, која ће одговарати степену наше опште културе и цивилизације; тек тада ће се учинити крај политичким трзавицама.

Извори[уреди]

  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 633, 634

Статут[уреди]

С Т А Т У Т

ОРГАНИЗАЦИЈЕ „УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ“


Члан 1.

У циљу остварења народних идеала, уједињења Српства, ствара се организација, чији члан може бити сваки Србин без обзира на пол, веру, место рођења, као и сваки онај ко буде искрено служио овој идеји.

Члан 2.

Организација претпоставља револуциону борбу културној, стога јој је институција апсолутно тајна за шири круг.

Члан 3.

Организација носи назив: „Уједињење или Смрт“.

Члан 4.

За испуњење свога задатка организација:

1. — Према карактеру свога бића утиче на све службене факторе у Србији као Пијемонту, и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој.

2. — Спроводи револуционарну организацију по свим територијама на којима Срби живе.

3. — Ван граница, бори се свим средствима противу свију непријатеља ове идеје.

4. — Одржава пријатељске везе са свима оним државама, народима, организацијама и појединим личностима који су пријатељски расположени према Србији и српском племену.

5. — Указује сваку помоћ оним народима и организацијама који се боре за своје национално ослобођење и уједињење.

Члан 26.

Пошто је тајност битни услов организције, општење је између појединих институција у организацији усмено. Сваки писмени акт се уништава чим се по њему поступи. Непоштовање овог правила изазива одговорност.

Члан 30.

При ступању у организацију сваки члан треба да зна да ступањем у организацију он губи своју личност; он не може да очекује никакве славе, никакве личне користи — било материјалне, било моралне. Према томе, ко од чланова покуша да искористи организацију за своје личне, класне или партијске интересе — казниће се. Ако из тога произиђе штета за организацију, казниће се смрћу.

Члан 35.

...

»Ја, Н. Н., ступајући у организацију Уједињење или смрт, заклињем се сунцем што ме греје, земљом што ме храни, Богом, крвљу својих отаца, чашћу и животом да ћу од овога часа па до смрти верно служити задатку ове организације и увек бити готов да за њу поднесем све жртве. Заклињем се чашћу и животом да ћу све наредбе и заповести безусловно извршавати.

Заклињем се Богом, чашћу и животом да ћу све тајне ове организације собом у гроб однети.

Нек ми суди Бог и моји другови у организацији ако ову заклетву хотимично или нехотимично не извршим или прекршим.«

Извори[уреди]

  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 631, 632, 633

Пословник[уреди]

П О С Л О В Н И К

ОРГАНИЗАЦИЈЕ „УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ“


Члан 26.

Пошто је тајност битни услов организције, општење је између појединих институција у организацији усмено. Сваки писмени акт се уништава чим се по њему поступи. Непоштовање овог правила изазива одговорност.

Извори[уреди]

  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 633