Коран глава 75

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ВАСКРС
Дато у Меки. — 40 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Ја се нећу заклињати даном васкрса.

2. Ја се нећу заклињати душом која кори.

3. Мисли ли човјек да ми нећемо сакупити његове кости?

4. Шта више, ми можемо поново и тачно намјестити крајеве његовијех прстâ.

5. Али човјек хоће да оспори оно што је пред њим.

6. Он пита: Кад ће то доћи дан васкрса?

7. Кад оно буде засјењено,

8. Кад се помрачи мјесец,

9. Када сунце и мјесец буду сједињени,

10. Тада ће човјек викати: Гдје ћу наћи уточишта?

11. Не, нема уточишта.

12. Тога дана пошљедње ће уточиште бити код твојега Господа.

13. Тада ће се човјеку рећи дјела која је учинио, и дјела која није учинио.

14. Човјек ће бити свједок очевидац, који ће свједочити противу самога себе,

15. Ма каква била оправдања која он буде изнио.

16. Не брзај језиком, о Мухамеде! понављајући откриће, много хитајући, да ти се не би измакло оно што ти је откривено.

17. Наш је посао да сјединимо његове дијелове и да га читамо како пристоји.

18. Када ти читамо књигу устима Гавриловијем, прати читање с нама заједно.

19. Наша је дужност и то да ти је за тијем и објаснимо.

20. Не чините то од сада. Али ви, људи, сви волите блиску садашњост (земаљски свијет).

21. А остављате будућност (будући живот).

22. Тога ће дана бити лицâ која ће свијетлити јаким сјајем,

23. И која ће управљати своје погледе на Господа својега.

24. Тога ће дана бити тамнијех лица,

25. Која ће слутити да ће на њих грунути велика биједа.

26. Хоће, доиста. Када се душа попење у грло,

27. Када се повиче свуда у наоколо: Ко моће дати млијека?

28. Када човјек сазна да је дошао час поласка,

29. Када се нога залепи за ногу,

30. Тога тренутка ће се њему наредити да иде Господу својему.

31. Он не вјероваше и не мољаше се.

32. Он књигу називаше неистином и одвраћаше од ње.

33. По том, сустигав своје, он иђаше около.

34. Час међу тијем долази, час је близу.

35. Он је све ближе, а за тијем још ближе.

36. Мисли ли човјек да ћемо га оставити слободна?

37. Не бијаше ли он испрва капља сјемена, која се лако пролијева?

38. Не бијаше ли он по том грумен усирене крви, од којега је Бог њега начинио?

39. Он је из тога начинио пар, човјека и жену.

40. Није ли тај Бог доста моћан да оживи мртве?